Далеко негде звони звоно.
Овде:
Ветар пробија кроз касно сунце,
У подножју река, узбуркано светли.
Изабрани смо и полуслепи.
Ово је већ проживљено.
Да те заштитим,
Обукао сам те данас
У огрлице рубина,
Огрнуо те шалом,
Везеним хиљадама молитви,
Нахранио те сочним семенкама нара,
Почешљао ти златна мора косе
И сад те гледам,
Очима плавим од обожавања.
Ти си моја,
Беспрекидно и неповратно
У овом првом животу.
Морамо:
Летети
Пловити
Трагати
Сазнати
Хтети
Имати
Без страха.
Сайтът PlovdivLit е творчески продукт на фондация „Пловдив ЛИК” и е обект на авторско право.
Поставянето на хипервръзки към сайта, към издания, рубрики и конкретни текстове в PlovdivLit е свободно.