У ноћи,
Град као шума,
Трепће очима
Уплашених животињица.
Ми чекамо наше растајање
На станици међу
Разбацаним аутобусима
И лоше обученим путницима.
Водим те у кратку шетњу
Не бисмо ли избегли тугу:
Плаво поређани вагони
По недогледу перона,
Врата отворена,
Шири се мирис бивших
Путника.
Где поћи?
Можемо у Праг, Беч,Истанбул,
Свукуд, осим у растанак,
Молим.
Над нама надвијен
Бели свод станице,
Под којим лете изгубљени
Голубови и врапци.
Уместо вечере,
Купујеш кесицу
Боби штапића
И нудиш ме:
Узми, као надокнаду
Моје отпутовале
Љубави, шапућеш.
После ми машеш
Кроз прљави прозор.
Одмахујем са смешком
Док тонем
Међу црне капуте,
Ватиране јакне, прљаве ципеле,
Расплакану децу, старце који просе.
Спуштање завесе.
Сайтът PlovdivLit е творчески продукт на фондация „Пловдив ЛИК” и е обект на авторско право.
Поставянето на хипервръзки към сайта, към издания, рубрики и конкретни текстове в PlovdivLit е свободно.